Jedan od važnih aspekata upravljanja licencama jeste način kupovine, pa hajde da se time pozabavimo. Tu postoji puno mesta ali hajde da najpre raščlanim i objasnim opšte pojmove.

Generalno gledano postoje 3 načina za nabavku licenci za Microsoft softver:

• OEM – Licenca nabavljena uz novi računar
• Full Package – Kutija sa licencom u maloprodaji
• Volume License – Ugovor za količinsko licenciranje

Originally Equipped by Manufacturer ili skraćeno OEM je licenca ugrađena u novi računar. Odatle i naziv, proizvođači računara nabavljaju komponente od raznih proizvođača (Zaharije Trnavčević bi rekao individualni kooperanti) i sve to sklapaju u krajnji proizvod, u ovom slučaju računar. Nakon sklapanja, računar se testira i garanciju daje isporučilac računara. To je i razlog što je ova softverska licenca različita od drugih. Proizvođač softvera isporučuje u ovom slučaju poluproizvod i ne nudi garancije i tehničku podršku. Proizvođač računara, obavezno unapred instalira softver, garantuje za rad računara, obezbeđuje tehničku podršku. Dodatni uslovi ove licence kažu da jednom ugrađena licenca neodvojivi deo istog. Praktično licenca se ugrađuje u računar, nema pravo prenosa. I još jedan nedostatak ovog načina nabavke je i što postoji ograničeno pravo na prethodne verzije, propisano od verzije do verzije. U ponudi su pored Windows desktop operativnog sistema i serverski operativni sistem i još po neke aplikacije. No kada podvučemo crtu, i dalje ostaje da je ovo najpovoljniji i najlakši način nabavke desktop operativnog sistema, Windows. I uvek je prisutan zbog toga što u okviru količinske nabavke, ne postoji Windows licenca već samo nadogradnja. Da napomenem, dokumentacija potrebna za ove licence opisana je u članku Prednosti upravljanja softverskim licencama u preduzeću na ovom istom blogu.

Sledeći način kupovine je Full Package Product (FPP) ili Retail ili kutija u maloprodaji. Najprostije opisano, odete u prodavnicu i kupite proizvod u kutiji, sa rafa. Možete ga odneti kući i raspakovati i koristiti. Možete te ga pokloniti prijatelju za rođendan. Brzo i efikasno. Medij za instalaciju je obično upakovan u kutiji, dobijate i pravo na tehničku podršku od strane Microsoft kompanije. Za razliku od OEM softvera, ovde je isporučen finalni proizvod i kompanija garantuje da ono što je deklarisano radi na vašem uređaju. Nedostaci ovog načina kupovine je cena i nemogućnost instalacije prethodne verzije. Mana je i to što zauzima puno mesta, jer jedan od dokaza za posedovanje licence je kutija. Zamislite kompaniju sa puno računara, koja nabavlja kutije softvera, koliko je potrebno prostora za skladištenje istih. Dokumentacija potrebna za ove licence, da se ponovo referenciram, opisana je opisana je u članku Prednosti upravljanja softverskim licencama u preduzeću.

S obzirom na pomenuto, prostor za skladištenje dokumentacije, dolazimo do ponude za preduzeća koja imaju 5 i više uređaja ili korisnika. Zbog toga su kreirani i uvedeni ugovori za količinsko licenciranje. Ali zbog različitih potreba poslovanja ovde se slika usložnjava. No hajde da ovo raščlanimo komplikovanu sliku na jednostavne delove.

Na početku je bitno da razdvojimo licenciranje proizvoda i programe licenciranja. Ako vam je na primer potrebna licenca Windows servera, onda ona sa sobom nosi licencna prava, način korišćenja. Primera radi, jedna server licenca se dodeljuje jednom serveru. Ako nabavljate više licenci za vašu organizaciju, onda ćete to svakako uraditi putem ugovora za količinsko licenciranje. Ovi ugovori su kreirani kao programi licenciranja koji propisuju uslove nabavke, paketsku nabavku recimo, uslove plaćanja, vlasništvo licenci, pogodnosti ako je u pitanju nekomercijalna upotreba. Od programa licenciranja, potiče nabavka paketa CAL licenci (verovatno ste čuli za Core CAL suite) recimo. U tom slučaju, vi nabavljate paket od nekoliko licenci po povoljnoj ceni. Ali licenca proizvoda nalaže da CAL mora biti iste verzije kao server i da je namenjen za pristup samo onom serveru za koji je kreiran. To je jedan primer iz prakse.

Da uvedemo još dodatne dimenzije u ponudi ugovora za količinsko licenciranje, a koje sam već pomenuo. S obzirom na različite pristupe u vođenju poslovanja sa stanovišta vlasništva, u ponudi postoje ugovori za najam licence ili kupovinu u trajnom vlasništvu ili nabavku softvera kao usluge – Cloud. Takođe postoje različiti tipovi organizacija, pa tako postoje ugovori skrojeni za komercijalne institucije, ugovori za vladin sektor, ugovori za obrazovne institucije.

No hajde da za sada ostavimo po strani tipove organizacije, da bi se pozabavili generalnim osobinama koje inače važe. Slika ispod daje generalni pregled svih programa prema osobinama.

Da uzmem za primer kompaniju sa oko 300 zaposlenih. Ova kompanija je usvojila i vodi politiku najma softvera. Finansijski sektor zahteva budžetira troškove te shodno tome softver se plaća u vidu planiranih godišnjih rata. Tokom godine postoje varijacije u broju zaposlenih i zahtevima poslovanja. IT sektor je propisao standarde u upotrebi softvera, a zajedno sa sektorom nabavke standardizovao i optimalizovao dobavljače. Onda je za takvu kompaniju skrojen program nosi naziv „Open Value Subscription“. Ili u tabeli red „Small number of licenses“ i kolona „Committed“.

Ako pak posmatramo kompaniju sa sličnim brojem računara, ali sa vođenjem poslovanja bez planiranih troškova, naručivanje po zahtevu uspeva da pokrije potrebe, nema propisane standarda za softver i nabavke istog, deo okruženja koristi najam softvera kao servisa, potrebe tokom godine nemaju oscilacije, onda je rešenje u istom redu „Small number of licenses“ ali u koloni „Transactional“. Ovaj program nosi naziv „Open“. No kada je „Open” program u pitanju, i ICT okruženje ove veličine, kolika administracija je potrebna za svu dokumentaciju ugovora i utvrđivanje tačnih količina licenci koje posedujete? Razmotrite da li postoje prednosti standardizacije i budžetiranja? Još ako postoji nasleđivanje verzija putem „Software Assurance”, koliko je potrebno da utvrdite na koju verziju i izdanje imate pravo? Ali to je tema iz oblasti SAM o čemu ćemo nekom drugom prilikom.

Na osnovu ovog pregleda, osnovna podela je na ugovore za velike i male organizacije. Granica je 500 računara ili korisnika. Zatim ako gledamo vertikalno, imamo „Transactional“ ili ti one koje se obrađuju zahtev po zahtev, bez godišnjih rata, sa jednokratnim plaćanjem i gde „Software Assurance“ – osigurana verzija softvera, opcionalna komponenta. U ovim poljima je ne zaokružena oznaka SA. Polja bez tačaka, označavaju nabavku licence u trajnom vlasništvu, a polja sa tačkama najam licence. Dodatno, u uglu svakog trougla je oznaka male zgrade ili oblaka. U slučaju da vašom infrastrukturom i softverom upravljate vi, onda je to takozvani „On Premise“ i označen je simbolom zgrade, nalazi se u vašoj zgradi. Ako ste unajmili softver i infrastrukturu od trećeg lica, onda je se ona nalazi na oblaku ili to su „Cloud“ servisi – takozvani „SaaS“. „Cloud“ servisi su uvek unajmljeni pa su zato u polju sa tačkama. Uvek postoje izuzeci u praksi, pa tako postoji program iz ove grupacije (Open Value Non Company Wide) koji ima SA kao obaveznu komponentu ili postoji program koji nema mogućnost nabavke „Cloud“ servisa (Select Plus). No Select Plus je ukinut a OV non CW nije posebno popularan pa ih možemo zanemariti. U ovoj grupaciji vidimo da se izdavaja Microsoft Online Services Agreement (MOSA), koji je dizajniran na online nabavke malih količina „Cloud“ servisa, što nije baš najlakši i najpovoljniji način nabavke za kompanije.

U desnoj polovini slike je grupacija„Committed“, gde su programi, najprostije rečeno, koji nose standardizaciju desktop okruženja sa sobom, što je već pomenuto. Svi ovi programi imaju SA kao obaveznu komponentu. I svi programi odgovaraju organizacijama sa „On Premise“ ili „On Cloud“ politikom. Postoje programi za najam licenci, polja sa tačkama, „Open Value Subscrition“ i „Enterprise Subscription“ i programi sa ponudom licenci u trajnom vlasništvu, što su polja bez tačaka, „Enterprise Agreement“ i „Open Value Company Wide“.

Sada nakon generalnog pregleda, hajde da se pozabavimo još dodatnim detaljima.

Bez obzira na tip programa i osobine, postoji pravilo bez izuzetaka. Licenca „Windows“ desktop operativnog sistema je uvek nadogradnja. Da bi smo nadogradili nešto potrebna je osnova, ili puna licenca, što se može nabaviti ili putem „OEM“ ili putem „Retail“ načina kupovine. Zato sam napomenuo da je OEM uvek prisutan i da je to najpovoljniji način nabavke. Svaki put kada nabavljate novi računar, najpovoljnije je da ga nabavite sa OEM softverom. Putem licencnog ugovora nabavili ste nadogradnju na najnoviju verziju, ali osnova za tu nadogradnju mora postojati. Postoje načini da se to nadoknadi, GGWA ili GGK, ali su to manje povoljni načini i nose sa sobom paragrafe da je to samo sada dozvoljeno i nikada više (GGWA ugovor).

Kod ugovora sa standardizacijom, „Committed“, u osnovi ponude je desktop platforma koja se primenjuje na sve kvalifikovane desktop računare u vašoj organizaciji. Ako ste odlučili da vaše okruženje na desktop bude standardizovano, onda je i obaveza unosa svih kvalifikovanih računara u ovaj ugovor logičan deo. Kod ovih ugovora SA je neodvojivi deo ponude, a tako stičete pravo na najnoviju verziju tokom trajanja ugovora nad celim okruženjem podjednako uz dodatne pogodnosti kao što su trening vaučeri ili „Home Use Program“ za „Office“ aplikacije. Kada imate količinski ugovor bilo koje vrste, uvek imate pravo na prethodne verzije, tako da nadogradnju možete izvršiti onda kada vam uslovi vašeg poslovanja to dozvole. Što se tiče finansijskih pogodnosti, plaćanje je uvek na godišnje rate, što olakšava planiranje i budžetiranje. Ako imate potrebe za povećanjem količina postojećih licenci tokom ugovorne godine, ovi ugovori dozvoljavaju varijacije, dok se obračun obavlja na ugovornoj godišnjici, što takođe olakšava planiranje. I kao što sam pomenuo, možete da uvidite koliko je olakšana administracija softverskih licenci, praćenje usaglašenosti sa propisima i autorskim pravima kada imate jedan ugovor za celo okruženje i kada isti uslovi važe za sve programe koji su pod tom kapom. No to je deo SAM discipline, koja nam sada nije tema.

I da pomenem „Volume License Service Center“ ili „VLSC“ kao zajedničku prednost za sve ugovore, a ima veze sa SAM disciplinom. „VLSC“ je web portal za administraciju ugovora za količinsko licenciranje. Na ovom portalu možete uvek generisati „License Statement“ i preuzeti ga. Možete dodeliti drugim zaposlenima u kompaniji pristup određenim resursima ili pregledati svoje narudžbenice licenci za računarske programe.

Svi ugovori traju 3 godine ali opet postoji izuzetak a to je „Open“ kao najstariji član porodice.

Sa tačke ulaznice za program, postoje ugovori koji propisuju broj korisnika ili uređaja i programi kod kojih je kvalifikacija broj bodova po skupu – „pool“. Kod prve kolone bitni su bodovi koje nosi svaki naručeni proizvod. Pa tako „Open Volume“ nudi povoljnije uslove nabavke na 500 i više bodova u okviru jedne skupa – . Isto tako „Select Plus“ i MPSA imaju propisane bodove po skupu – „pool“ na osnovu kojih se dodeljuje nivo cene – A, B, C, D. Kod „Commited“ kolone važi drugo pravilo, broj kvalifikovanih korisnika tj. uređaja koji su pod ugovorom. Tako je za „Enterprise Aggreement“ minimum 500 korisnika, a zatim postoje nivoi cena A, B, C, D koji nose sa sobom povoljnije cene i uslove a propisani su na osnovu ovih brojeva.

SA kao komponentu, koja je obavezni deo cene kada se odlučite za drugu kolonu. Ako pričamo o prvoj koloni onda je to izborna stvar sa jednim izuzetkom.

I još par dodatnih crtica u vezi sa „Software Assurance“ programom a kome će biti još reči naknadno na ovom blogu. „Software Assurance” je veoma bitan deo ponude i sa sobom nosi razne pogodnosti i olakšice. Imajte u vidu ovu činjenicu prilikom odlučivanja, nemojte to samo posmatrati kao osiguranje najnovije verzije.

Kao i kod svakog ugovora za nabavku, bitan je finansijski deo. Kod prve kolone plaćanje je jednokratno, sem ako ne odlučite da uz licencu pridružite i „Software Assurance”. Eto jedne pogodnosti, „Software Assurance” donosi plaćanje na rate. Kod druge kolone, plaćanje je uvek u godišnjim ratama, jer je „Software Assurance” sastavni deo ponude.

Deo po deo, tekst se odužio, a predstavljeni su samo uvodni pojmovi, otvorena nova pitanja. Detalje ću obrađivati u posebnim celinama, tokom narednog perioda. Za sada evo generalnog pregleda. Možete komentarisati tekst što bi bilo drago, možete me direktno kontaktirati. Predložite nove teme.

Tema ugovora i nabavki licenci kada je Microsoft u pitanju je prilično obimna. Imajte u vidu da je to samo temelj za SAM, koji može može pomoći kod smanjenja troškova poslovanja.