Ako ste potpisivali Enterprise Agreement ili ugovor za velika preduzeća, onda ste se sigurno susreli sa pojmovima kao što su forma za potpisivanje, ugovor za velika preduzeća, upisnica, ugovor o poslovnoj saradnji i uslugama tj. izvorni naziv Signature Form, Enterprise Agreement, Enterprise Enrollment, Microsoft Business and Services Agreement i slično. Da li ste razjasnili koja je uloga ovih dokumenata? Da li ste možda deo velike internacionalne grupacije, koja ima globalni ugovor potpisan, a vaš deo je jedna upisnica ili možda naručujete vaše licence od filijale koja je van naše zemlje po utvrđenom rasporedu. Da li ste prilikom naručivanja proverili i dodelili lokaciju na kojoj koristite licencu „Country of Usage“, kada su u pitanju internacionalni ugovori?
Svi ovi detalji se ne pojavljuju kao sporni, ako ste uspostavili SAM standarde ili ako upravljate vašim softverskim licencama.
No hajde da razjasnimo osnovne pojmove i strukturu ugovora.
Generalno gledano, sa stanovišta lokacije, postoje ugovori koji tretiraju naručivanje van granica jedne zemlje i ugovori koji nemaju ovu mogućnost.
Kod ugovora za mala preduzeća (referenca na PONUDA LICENCI ZA MICROSOFT SOFTVER) članovi ugovora koji se definišu upotrebu licenci van granica jedne zemlje ne postoje. Licence koje se naručuju validne su samo na teritoriji jedne zemlje, u okviru koje su naručene. Naziv počinje sa Open License, obeleženi plavom bojom na slici u prethodnom članku. Razlog je jednostavan, preduzeća iz ovog segmenta nemaju svoje filijale van granica jedne zemlje. Kod ugovora za velika preduzeća, ovakva fleksibilnost je ugrađena i odatle potiču svi ovi komplikovani pojmovi. To su ugovori obeleženi roze bojom na slici. Ti ugovori zahtevaju set dokumenata, koji se potpisuju na jednom mestu – na formi za potpisivanje. I eto odakle forma za potpisivanje, forma koja objedinjuje set dokumenata i zahvaljujući tome ovlašteno lice u preduzeću potpisuje sve dokumente na jednom mestu, a ne pojedinačno svaki. Kada dobijete popunjenu formu, ispod toga je tabela gde su navedeni svi dokumenti koji su čine komplet.
Sistematizacija ugovora za količinsko licenciranje, iz teksta PONUDA LICENCI ZA MICROSOFT SOFTVER
Ugovori za količinsko licenciranje – Pregled
Hajde da dalje zaronimo, filijala ili affiliate je osnovna jedinica vašeg ugovora, pravno lice koje ima pravo potpisa i naručivanja. Pod ugovorima je definisano da korisnik ima pravo udruživanja više filijala radi lakše administracije i boljih uslova. Uslov za tako nešto je da su filijale u međusobnom vlasništvu 50% i više ili da filijala koja je nosilac ugovora ima punu kontrolu nad ostalim članicama koje su pod ugovorom. Razlog za ovako nešto je jednostavan, filijala potpisnik, nosilac ugovora, mora imati punu kontrolu i garancije za sve filijale pod ugovorom. Ta činjenica i korisniku olakšava upravljanje, zamislite samo da pod vašim ugovorom imate filijalu nad kojom nemate kontrolni paket. Tada ta filijala može da ne poštuje odredbe a vi kao nosilac snosite posledice. Kod ugovora za mala preduzeća odredba o udruživanju filijala postoji ali filijale moraju biti u okviru iste države. Kod ugovora za velika preduzeća filijale mogu biti i van granica jedne zemlje.
Kada je u pitanju udruživanje pod jednim većim ugovorom za količinsko licenciranje, bitno je imati u vidu sledeće pojmove: nosilac ugovora, što smo već pomenuli i primarni kontakt. Microsoft sa svoje strane je propisao da se komunikacija obavlja preko primarnog kontakta koji je u filijali koja je nosilac ugovora. Ostali delovi, što se tiče centra za operacije nisu relevantni po pitanju administracije i naručivanja. Jednostavno, tako je uređen tok komunikacije. Primarni kontakt prima sva obaveštenja, podnosi narudžbenice, filijala – nosilac ugovora je odgovorna za plaćanje.
Osnovni dokument, krovni ugovor, okvir za saradnju je MBSA, na slici dole ili prevedeno na srpski jezik ugovor o poslovnoj saradnji i uslugama. Ovaj ugovor ne nosi sa sobom nikakve finansijske obligacije, već uređuje okruženje za naredne korake, pružanje usluga kao što je Premier ili nabavka licenci putem ugovora Enterprise Agreement ili ugovora za velika preduzeća.
MBSA se sastoji od sledećih delova, sastojaka: Definitions, Restriction on Use, Confidentiality, Warranty, Infringement Claims, Limitation of liability, Verifying compliance, Term and termination. Od svih navedenih pomenuo bih Verifying compliance koji se u suštini odnosi na Audit ili kontrolu usklađenosti sa ugovorom. U okviru ovog člana definisani su uslovi pod kojima se može izvršiti kontrola. Svi ugovori sadrže ove stavke, samo kod nekih su sastavni deo ugovora, kao na primer MOSA ugovor ili u zaseban dokument MBSA kao osnov za Enterprise Agreement ugovor ili Premier ugovor o uslugama. Kod velikih ugovora je izdvojen da bi se postigla fleksibilnost, kao u slučaju međunarodne korporacije, kada centrala potpisuje ovaj krovni ugovor a zatim se na osnovu toga potpisuju ostali ugovori sa pozivom na ovaj.
Nakon ovog ugovora, postoje dve grane, jedna koja se odnosi na servise i druga na licence. Na strani servisa je radni nalog za Premier usluge, na osnovu kojih inženjeri pružaju usluge podrške. Na drugoj grani su licencni ugovori, Enterprise Agreement i Select Plus. Select Plus je 1. jula 2016. god. otišao u istoriju, pošto nije imao mogućnost nabavke Online Service usluga, ali ga pominjemo ovde zato što još uvek postoje aktivni ugovori. Ovaj tip ugovora ne nosi sa sobom finansijske obaveze već samo definiše uslove programa. Ispod ovog nivoa je enrollment ili upisnica, koja se tretira kao narudžbenica licenci. Kod Select ugovora je narudžbenica poseban dokument koji se procesira po zahtevu korisnika, a ne po samom procesiranju ugovora što je slučaj kod Enterprise programa. Dakle Enterprise upisnica definiše broj desktopa, platformu, partnera preko kojeg se naručuje i ostale detalje koji se odnose na trogodišnji ciklus naručivanja i plaćanja. Ovaj dokument nosi sa sobom finansijske obaveze i kada se obavi procesiranje, obaveze stupaju na snagu.
Osnov za zasnivanje upisnice minimalno 500 desktopa. Kada posmatramo međunarodne korporacije, ova činjenica pruža mogućnost fleksibilnosti, svaka filijala koja ispunjava uslov može potpisati zasebnu upisnicu. Tako postoje slučajevi da korporacija potpiše MBSA i Enterprise Agreement a da filijale po drugim zemljama zasnivaju posebne upisnice i imaju mogućnost naručivanja na toj teritoriji. Ovo je model decentralizovanog naručivanja. Postoji i model centralizovanog naručivanja, kada se potpisuje jedna upisnica koja obuhvata filijale u više zemalja. U tom slučaju, kao je već naglašeno, bitna karakteristika je „Country of Usage“ i proces raspodele licenci po filijalama. Ovo je biran deo administracije licenci i upravljanja dokumentacijom, referenca tekst PREDNOSTI UPRAVLJANJA SOFTVERSKIM LICENCAMA U PREDUZEĆU, paragraf koji opisuje dokumentaciju.
Da zaključimo, SAM standard, pomaže da se ispravno evidentiraju licence i nakon toga započnete optimizaciju. Na početku uvođenja ovog standarda je procesa prikupljanja i upravljanja dokumentacijom, koja tretira plaćanje, vlasništvo, raspodelu licenci, prava i uslove koriščenja. Osnovni koraci su snimanje stanja licenci u produkciji i stanje licenci prema ugovorima o naručivanju licenci za računarske programe. Proizvod ovih koraka je ELP report, Effective Licence Position report ili izveštaj o poziciji licenci u vašoj organizaciji. Na osnovu toga se stiče osnova za dalji rad, što ću obrađivati u sledećim tekstovima.
